Apsolutno je očito da u pozadini globalne pandemije mnoge digitalne aktivnosti primjetno rastu u popularnosti, ponekad čak i prestižu one stvarne. Slična situacija se dogodila i sa fudbalom, a njegove simulacije postaju sve važnije za navijače, online i offline. Zapravo, zato je i organizacija ESportsBattle i otvara sopstvenu e-fudbalsku akademiju - ESportsBattle akademija - čemu je posvećena prezentacija.
- Fotografija snimljena kamerom Samsung Galaxy Note20Ultra
Događaju su prisustvovali organizator ESportsBattle turnira Oleksandr Barkar, šef ESportsBattle akademije Arsenij Salai, predsjednik Ukrajinske elektronske fudbalske asocijacije (UAEF) Vladislav Shovkovskyi i član odbora UAEF-a Oleg "Walkman" Shustenko.
Pored zvaničnika, medijskom događaju prisustvovali su i Viktor Kovalenko, igrač reprezentacije Ukrajine, kao i streamer i profesionalni igrač Oleksiy "ForlanFS" Mercer.
Izostavljam detalje o eSports akademiji, jer se svi detalji o kursevima, o nastavnicima i režimima obuke nalaze na zvaničnom sajtu, link ovdje. Mene je prvenstveno zanimalo jedno pitanje. Šta koči razvoj e-fudbala i e-sporta u Ukrajini u cjelini?
Po mišljenju Vladislava Šovkovskog – da podsetim, predsednika UAEF-a – glavni problem e-sporta bio je potpuni nedostatak podrške države i međunarodnih sportskih organizacija. Stoga, razvoj discipline eSports počiva – ili se u svakom slučaju nekada odmarao – na plećima izdavača ili organizatora turnira, kao što su WePlay i ESL.
Naravno, mentalitet takođe igra ulogu. Svima nama igračima su roditelji još kao deca govorili da su to samo igračke, da od ovoga niko neće da zaradi, da treba da učimo u školi, pa na institutu, da dobijemo diplomu i da odemo u penziju, da radimo kao strojar 40 godina sa godišnjim odmorom u Turskoj uz budžetski vaučer.
Zapravo, ne – ja sam, na primjer, imao sjajnu karijeru učitelja, ali stvar je jasna. Mentalitet je kompjuterske igrice doživljavao samo kao zabavu, kao zabavu, a ovo mišljenje se postepeno, ali sigurno, pomjera ka opasnim predrasudama.
Uostalom, eSport i sport su velika razlika, u razumijevanju, u generacijama. Uostalom, sada su svi, ili gotovo svi, predstavnici vlasti ili međunarodnih organizacija predstavnici starije generacije, koje je vrlo teško uvjeriti u ozbiljnost "dotke" ili "kaesochke". Da, postoje presedani i zahvaljujući njima već možete nešto razmišljati i nadati se.
Kao problem su navedeni i nagradni fondovi. Bez njih su ozbiljni turniri nemogući – a nagradni fond prvo formira publika. Što ih je više, više novca možete uložiti u fond. Zašto su striming i društvene mreže puno pomogli, jer prije njih su bili samo kompjuterski klubovi puni ljudi i povremeno - žurka u nečijoj kući, i to je sve.
O ovom pitanju je govorio i Oleksandr Barkar, organizator ESportsBattle turnira. Definitivno je primijetio da je za ozbiljan sport potrebna ozbiljna organizacija i profesionalci – ne samo igrači, nego i, zapravo, organizatori, tehničko osoblje i, recimo, PR ljudi koji poznaju publiku i zamršenosti rada s njom.
Uostalom, do određenog trenutka najprofesionalnija osoba u kompjuterskom klubu bio je sistem administrator, serverski podešavač. I siguran sam da mnogi od njih sada rade kao podešavači servera u eSportu. Zašto izgubiti talenat?
Pa, i činjenica da je server za podešavanje obavezan za Counter-Strike turnir, a, recimo, niko od specijalista ga ne može zamijeniti u pravom fudbalu - baza stručnjaka je formirana dugo vremena. Ovo niko nije učio, oni su sami punili šišarke.
Sada se to predaje profesionalno. Pojavljuju se kursevi, univerziteti, eSport ulazi u mainstream, a svako zanimanje vezano za njega postaje traženo. Čim ovi programi obuke dostignu državni nivo, bit će super.
Ako želite doprinijeti razvoju eSporta općenito, a posebno eFootballa, dobrodošli na web stranicu ESportsBattle Academy. Svi ili skoro svi detalji koji bi vas mogli zanimati bit će tamo. Dare!
