Серија о Сонику ми је вероватно најчуднија и најтежа. Међу новинарима и играчима одавно постоји мишљење да ове игре нису биле добре од средине деведесетих, али се пуштају стално, немилосрдно, добијајући просечне, па чак и ниске оцене. Али људи настављају да купују, а недавно је у биоскопима изашао други филм заснован на игрици - и филм је поново успешан. Можда зато што протагониста јеж Сониц има тако феноменалан и незабораван дизајн. Можда је то носталгија, јер је некада управо Соник, а не Марио, био главна звезда света видео игрица.
Сега се може само завидети: поседује ИП адресу која је буквално превелика да би пропала, односно, колико год се трудили, увек ће генерисати хипе. Верујте ми, ако га игре попут Сониц Боом: Рисе оф Лириц и Сониц Анд Тхе Блацк Книгхт нису убиле, ништа неће.
Добро, могу дуго да причам о овој теми, али имам још један задатак пред собом – да вам кажем нешто о Сониц Фронтиерс-у. Веровали или не, једно од главних издања ове јесени.
Можете рећи да су Сониц игре веома различите и веома сличне у исто време. Било је много експеримената, али најчешће нису били довољно смели да направе значајну разлику. Сониц Фронтиерс није такав. Први пут у читавој мојој професионалној каријери говоримо о наизглед суштинским променама формуле. Да, наш јеж ради исту ствар, али сада на отвореном свету. Већ сам писао о томе да отворени свет не чини игре нужно бољим, али једноставно не може да се не занима како ће Соник успети да се покаже у свету без јасних граница.
Прочитајте такође: Тхе Ентропи Центер Ревиев - Дугоочекивани наставак Портала
Сониц Теам је заиста учинио све што је у његовој моћи да дотера формулу, ако не до непрепознатљивости, онда довољно озбиљно, чак и да заинтересује скептике попут мене. Међутим, мој скептицизам није одмах распршен: када први пут укључите Сониц Фронтиерс, сви познати елементи вам падају у очи: слаба графика, због које прича својом тромошћу пузи до мрава, и игра у којој морате трчати , сакупите прстенове и ударите се у непријатеље. Ево уздахнуо сам: Сониц је. По свему судећи, ни овде нећу стићи до циља.
Пре свега, мора се признати да је Сониц Фронтиерс бескрајно чудна игра. Ово важи за све, од још једне глупе приче о др Еггману који је заглављен у сајбер простору и Сонику у некој алтернативној стварности, до техничких проблема који трају и трају.
Генерално, ово је јединствен платформер који пркосно игнорише искуство свих својих цењених колега. Очигледно је да су програмери били инспирисани свим најбољим играма последњих година — од Марио Одисеја до Тхе Легенд оф Зелда: Бреатх оф тхе Вилд. Али овде нема ни трунке перфекционизма који је покретао њихове креаторе. Свет Сониц Фронтиерс-а подељен је на зоне или острва. Класика: једна зелена, друга пустињска и тако даље. Сониц може да лута овим областима у слободно време, али не постоји "прави" отворени свет, а екрани за учитавање вас подсећају сваких неколико минута. Од Зелде су стигле спонтане загонетке, од Мариа - структура острва и "виртуелни" нивои у алтернативној стварности.
Најчудније је како су програмери залепили традиционалне елементе серије на готово фотореалистичне пејзаже - шине којима наш јеж воли да се вози, опруге за скокове у вис и тако даље. Њихово укључивање је разумљиво – где би Соник био без њега – али то спречава било какве покушаје да се формула заиста уздрма. Не, истина је: какав је ово свет, где гвоздене шине висе на небу изнад тебе у потпуном бестежинском стању. Било који други платформер који поштује себе би их сакрио под елементима околног света, али Сониц Теам је одлучио да ће то ипак испасти. Због тога се ствара утисак да играте или мод или нечију креацију Снови. То говори или о невероватној бахатости креатора који верују да правила нису писана за њих, или о неукусу, или о недостатку времена/буџета.
Ово ми се чини као још једна негативна Сониц рецензија, али заиста није. Игра изгледа глупо, али треба се мало навикнути, када одједном схватите да... уопште није досадна. Контролисати Сониц је лако, а пробијање кроз отворени свет је забавно. Новина има веома пријатан темпо због чињенице да увек има шта да се уради - овде је слагалица, овде се појавио неки непријатељ, овде можете истражити нове шине које иду до неба. Има чак и рибара! Посебно желим да похвалим више класичних нивоа, попут Генерација; да, контроле су необичне, али како кул изгледају и како су кул!
Не само да су се локације промениле, већ и начин на који се Сониц контролише. Да, он је једнако брз, али сада има богат арсенал борбених техника, а можда је по први пут у историји серије борба против непријатеља постала досадна. И сами непријатељи су веома креативни, што вас често заиста приморава да креативно приступите биткама. Штавише: појавило се стабло вештина, могућност надоградње брзине, снаге оштећења итд., као и читав низ предмета за прикупљање (чак и локални аналог пијука из БОТВ-а).
Све је ово толико неочекивано и кул да сам одмах пожелео да затворим очи, а не негативце. Мала очекивања и само љубав према платформерима су овде помогли. Али колико год да хвалим нове идеје програмера, не могу да превазиђем један очигледан проблем — стање игре данас. Визуелно, овде нема много за сликање - отворене површине су импресивне у размери, али не и у графици. Сониц Фронтиерс изгледа као игра која је развијена на ПС4 још у данима ПС3.
Прочитајте такође: Преглед Сплатоон 3 - И даље најбољи онлајн пуцач икада
Нема фенси детаља, праћења зрака или било чега сличног. Њени светови су често равни и неописиви; прво острво, зелено и обрасло травом, требало би да представља рушевине старог света, који је природа преузела, али се испоставило да је потпуно мртво. То је потпуна супротност Тхе Легенд оф Зелда: Бреатх оф тхе Вилд, са својом богатом фауном и светом који, као што име говори, дише. Овде нема ничега, осим можда једног модела птице. Тако пластични (псеудо) отворени свет нећете ускоро срести.
Не помаже ни чудан дизајн звука – мислим да никада нисам чуо тако разноврстан скуп композиција... никада. Док трчите светом, у позадини се репродукује мрачна и епска музика, која више одговара игрици компаније ФромСофтваре. Али када почне битка са титанима (босовима), одједном почиње да свира композиција у стилу металкора. А виртуелне мисије прати тако весели техно. Ово је једнообразно лудило. Ово је Сониц.
Али ако присуство или одсуство одређених декоративних елемената не утиче на игру, онда технички проблеми још више покваре живот. Посебно, Сониц Фронтиерс има неопростиву количину поп-ин-а, ефекат који карактерише изненадна појава елемената света у последњој секунди. Ово је неопростиво када се на ПС5 платформама појаве испред нас секунду пре скока. Опсег извлачења је најнижи, а максимум који можете добити од верзије ПС5/Сериес Кс је 1800р 60 фпс. Можете подесити резолуцију до 4К, али никоме не бих саветовао да игра при 30 фпс (зато прескочите верзију Свитцх).
Прочитајте такође: Сониц Цолорс: Ултимате Ревиев - Не можете побећи од осредњости
Наравно, то је тужно – игра са таквим визуелним опсегом би чак требало да подржава 120 фпс, али имамо оно што имамо. И то би могло бити потцењено (и разумем оне који то раде), али ипак покушавам да упоредим Сониц Фронтиерс са другим играма у серији. И у овом поређењу, новина изгледа луксузно. Да, има грешака, да, технички игра уопште није спремна. Али да сам обожаватељ, радо бих све то прихватио. Главна ствар је да серија коначно иде напред, не фокусирајући се на глупе трикове попут стварања сопственог лика (заборавите заces радије).
Пресуда
Сониц Фронтиерс - ово је лудило. Ово је невероватна мешавина стилских решења, музичких композиција и механике игре. И некако, једва, успева. Упркос чињеници да се не може ставити у исти ред са ремек-делима из Нинтенда, делује као дашак свежег ваздуха на позадини уморних и неупућених претходника. Ажурирано руководство ради, као и нова структура. Главна ствар је да желите да играте даље. А ако сте макар мало заинтересовани за Сониц тхе Хедгехог, предлажем да испробате Сониц Фронтиерс. Међутим, можда је боље сачекати закрпу или два.
Где купити Сониц Фронтиерс
Такође занимљиво